Još nismo preboleli odlazak Baneta Milosavljevića, Ivana Popovića, Bogoljuba Stojmirovića, Branka Lužanina, Ljubomira Ilića, Branka Draganića, Stevana Pališaškog, Ratka Zlatičanina, Vladimira Mladenovića, Slaviše Manojlovića, a eto ode nam (ovoga puta od korone) naš neponovljivi Žare.
Sportom je počeo da se bavi pred drugi svetski rat. Profesor fiskulture u VI muškoj gimnaziji (nezaboravni profesor Nušić) odgajao je buduće atletičare, a medju njima je bio i Žare. "Uspeo" je da dva puta slomi istu ruku i za vreme okupacije nosio je svih tri – četiri godine zavijenu ruku. Posle rata obreo se među kalemegdanskim zidinama i zaigrao odbojku u Crvenoj zvezdi, sa kojom je osvojio i nekoliko titula državnog prvaka. Svoje odbojkaško umeće poklonio je i devojkama i mladićima, kao trener podmlatka i povremeno prvog tima. Istovremeno bio je jedan od naših najboljih odbojkaških sudija, koji je u prvi plan stavljao fer – plej. Na njegove odluke nisu se žalili ni oni koji su kao favoriti gubili utakmice. Bio je aktivan i kao funkcioner u odbojkaškoj organizaciji u kojoj se njegova reč svakako poštovala. Gajio je i sjajne odnose sa protivničkim taborom – Partizanom, gde je 1950. godine bio trener prve ženske ekipe. U crno – belom taboru našao je i svoju životnu saputnicu Mirjanu Mimu Ristić, inače sjajnu odbojkašicu i državnu reprezentativku. Iz tog braka rodio im se i sin Janko (Điđa), medicinski stručnjak svetskog glasa. Bio je jedan od osnivača sportskog društva Medicinar, a docnije je radio na spajanju Medicinara sa Crvenom zvezdom. Odigrao je i nekoliko utakmica za reprezentacije Beograda i Srbije, a pozvan i u reprezentaciju Jugoslavije. Ali morao je da ode na odsluženje vojnog roka. Bio je i trener muške i ženske studentske reprezentacije za Studentske igre u Ljubljani 1950. godine. Međutim, vrhunske rezultate ostvario je na polju medicine. Nema sportiste u Beogradu i šire, koji nije prošao kroz "ruke" najboljeg ortopeda Ortopedske bolnice na Banjici, šefa odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Bio je profesor Više medicinske škole u Beogradu. Godine 1982. preuzima vodjenje rehabilitacionog tima Centra za rehabilitaciju ratnih invalida u Etiopiji. Kao saradnik istraživač proveo je trinaest godina u ortopedskom odeljenju bolnice u Njujorku izučavajući postoperativni kvalitet života ortopedskih pacijenata obolelih od kancera. Objavio je preko devedeset stručnih radova i autor je pet knjiga iz oblasti medicine rada, profesionalne orijentacije i sportske reumatoligije.
Opraštajući se od našeg Žareta ovim redovima želimo da ne padne veo zaborava na njegove sportske i vrhunske domete na polju medicine i ortopedije.
Petar Stanišić
OK Crvena zvezde, šampion Jugoslavije 1951:
Žarko Nikolić, Vitomir Krivokapić, Bogoljub Stojmirović, Ivan Njamcul, Jovan Mandarić, Branislav Milosavljević (gornji red), Zoran Veljković, Branko Stefanović i Rajko Ružić (donji red).
