Odbojkaški savez Srbije
Odbojkaški savez je osnovan 1946. godine u okviru Saveza za fizičku kulturu Jugoslavije. Godinu dana kasnije, 1947. godine, osnovana je Svetska odbojkaška federacija (FIVB), a tadašnja Jugoslavija je bila jedan od 14 osnivača (uz Belgiju, Brazil, Čehoslovačku, Egipat, Francusku, Holandiju, Mađarsku, Italiju, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Urugvaj i SAD).
Od 13. februara 1949. godine, Odbojkaški savez funkcioniše kao samostalna sportska organizacija, pod nazivom Odbojkaški savez Jugoslavije. Od 4. februara 2003. godine, nosi naziv Odbojkaški savez Srbije i Crne Gore, a 22. juna 2006. godine postaje Odbojkaški savez Srbije.
13. novembra 2022. godine održana je Vanredna izborna skupština Odbojkaškog saveza Srbije na kojoj je Đula Mešter jednoglasno dobio poverenje delegata za petogodišnji mandat vršenja funkcije predsednika OSS. Pogledajte u arhivi spisak svih predsednika Saveza.
Rukovodstvo OSS
Đula Mešter
predsednik Odbojkaškog saveza Srbije
Ivan Knežević
generalni sekretar Odbojkaškog saveza Srbije
Jelena Nikolić
prvi potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije
Biografije
- Đula Mešter
- Ivan Knežević
- Jelena Nikolić
- Zoran Gajić
Đula Mešter je diplomirao na Višoj mašinskoj školi u Subotici i stekao zvanje inženjera mašinstva. Govori mađarski, italijanski i engleski jezik.
Đula Mešter je jedan od naših najboljih odbojkaša svih vremena. U toku svoje bogate karijere osvojio je 12 medalja sa reprezentacijom: zlato i bronzu na Olimpijskim igrama (2000. i 1996), srebro na Svetskom prvenstvu (1998), bronzane medalje u Svetskom Kupu izazivača (1996) i Svetskom Kupu šampiona (2001), srebro (2003) i dve bronze (2002. i 2004) u Svetskoj ligi, zlato (2001), srebro (1997) i dve bronze (1995. i 1999) na Evropskim prvenstvima.
Igrao je za klubove u Italiji i Grčkoj, a u domaćem prvenstvu za Spartak i Vojvodinu, sa kojom je 1996. godine osvojio 3. mesto u Kupu šampiona.
Mešter je bio predsednik SD Spartak iz Subotice, a na mesto potpredsednika Odbojkaškog saveza Srbije izabran je 2016. godine. Na mesto prvog potpredsednika OSS postavljen je 2019, a na mesto predsednika Odbojkaškog saveza Srbije izabran je 13.11.2022. godine.
ĐULA MEŠTER, KARIJERA:
1989/91. Spartak, Subotica
1991 – 1997. Vojvodina, Novi Sad - osvojeno 3. mesto u Kupu šampiona 1996.
Prvak Jugoslavije 1992 – 1997. (6 titula)
Pobednik Kupa Jugoslavije 1992, 1994, 1995. i 1996.
1997 – 1999. Montikjari, Italija
1999/2000. AEK Atina, Grčka - 3. mesto u Kupu pobednika Kupova
2000 – 2002. Trentino, Italija
2002/2003. Pjaćenca, Italija
2003 – 2005. Vojvodina, Novi Sad – pobednik Kupa Srbije i Crne Gore 2003. i 2004, prvak Srbije i Crne Gore 2004.
2005/2006. PAOK Solun, Grčka
2006/2007. Panelinios, Grčka
2007/2008. Milonas, Grčka
2008/2009. AEK Atina, Grčka
Ivan Knežević je rođen 16. januara 1978. u Obrenovcu.
Ivan Knežević je master ekonomista poslovne ekonomije i preduzetništva. Diplomirao je 2014. na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Govori engleski, nemački i francuski.
Od 1995. do 1999. igrao je za Budućnost iz Podgorice.
Član Milicionara iz Beograda bio je od 1999. do 2001, a Vojvodine iz Novog Sada od 2001. do 2003.
Internacionalnu karijeru je počeo 2003. godine odlaskom u Arčelik iz Istanbula. Posle godinu dana provedenih u Turskoj, u sezoni 2004/2005. nastupao je za grčki PAOK iz Soluna.
Knežević je je 2005/2006. igrao za nemački Unterhahing.
Za francuski Sent Briju igrao je 2006/2007, a zatim dve sezone, 2007 – 2009. za Bove, sa kojim je 2008. osvojio Kup Francuske.
U sezoni 2009/2010. nastupao je za Kakanj iz Bosne i Hercegovine.
Član francuskog Oranža (pored Avinjona) bio je od 2010. do 2012.
Za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije igrao je na EP 1996. (6. mesto) i SP 1997. (7. mesto). Igrao je za univerzitetsku selekciju 1999. na Univerzitetskim igrama u Palma de Majorki (9. mesto) i na Mediteranskim igrama 2001. u Tunisu, kada je Jugoslavija bila šesta.
Ivan Knežević je bio na širem spisku reprezentativaca za SP 1998. i za Svetsku ligu od 1999. do 2003.
Ivan Knežević je od 2012. sportski direktor OK TENT iz Obrenovca.
Tim menadžer ženske kadetske reprezentacije i ženske seniorske reprezentacije u Evropskoj ligi bio je 2013, a od januara 2014. tim mendažer ženske seniorske reprezentacije do imenovanja na funkciju generalnog sekretara Odbojkaškog saveza Srbije.
Jelena Nikolić je diplomirala na Odseku za menadžment na Univerzitetu Union Nikola Tesla. Govori engleski, italijanski, francuski i turski jezik.
U toku svoje bogate odbojkaške karijere bila je kapiten naše seniorske reprezentacije i igrala je u najboljim odbojkaškim ligama na svetu, nastupajući za klubove u Italiji, Francuskoj, Japanu, Turskoj i Azerbejdžanu.
Jelena Nikolić je rekorder po broju nastupa i odigranih utakmica na prvenstvima Evrope. Odigrala je 43 meča na 7 šampionata, od 2003 do 2015. Sa reprezentacijom je osvojila 11 medalja, od toga dve zlatne, četiri srebrne i pet bronzanih: srebro na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru, bronzu na Svetskom prvenstvu 2006, zlato (2011), srebro (2007) i bronzu (2015) na Evropskim prvenstvima, srebro u Svetskom kupu 2015, dve bronze u Svetskom Gran priju (2011. i 2013), zlato u Evropskoj ligi 2010, bronzu na Evropskim igrama 2015. i srebro na Univerzijadi 2009.
Sa turskim Vakifbankom osvojila je Svetsko klupsko prvenstvo i Ligu šampiona.
Jelena je, uz Vesnu Čitaković, bila predvodnica novog talasa naše ženske odbojke i može se reći da je utrla put ovoj generaciji igračica koje su se popele na svetski tron i već nekoliko godina suvereno vladaju svetskom odbojkom, a kao kapiten reprezantacije Srbije i sama je podigla šampionski trofej 2011. godine, namenjen pobedniku Evropskog prvenstva.
Na individualnom planu, Jelena je bila najbolji igrač (MVP) Evropske lige 2010, kao i najbolji primač na istom takmičenju, a 2011. je dobila priznanje i za najboljeg poentera Lige šampiona.
Jelena Nikolić je potpredsednica Odbojkaškog saveza Srbije od 2019. godine. Na predlog Odbojkaškog saveza Srbije, izabrana je za člana Sportske komisije Olimpijskog komiteta Srbije.
Zoran Gajić je rođen 28. decembra 1958. u Pančevu.
Zoran Gajić je magistar odbojke. Od 1988. do 1993. bio je asistent za odbojku na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu, od 2000. do 2002. profesor odbojke na Fakultetu za trenere u Beogradu, a 2015. je bio predavač na predmetu Odbojka na Fakultetu za trenere u Novom Sadu.
Gajić je u periodu 1980–1988. bio glavni trener kampa pokrajine Vojvodina i trener juniorske reprezentacije pokrajine Vojvodina. Od 1980. do 1983. organizovao je i vodio grupe odbojkaša početnika starosti 9 do 11 godina.
U periodu od 1987. do 1992. bio je trener muške juniorske reprezentacije Jugoslavije.
U okviru rada na edukaciji trenera, Zoran Gajić je držao predavanja na seminarima u Jugoslaviji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Grčkoj, Turskoj, Rusiji, Iranu i Mađarskoj, na teme od početne obuke odbojkaške tehnike do rada sa vrhunskim ekipama.
Kao prvi trener muške seniorske reprezentacije Jugoslavije osvojio je 9 medalja, 2 zlatne, 2 srebrne i 5 bronzanih: zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju (Australija) i Evropskom prvenstvu 2001. u Ostravi (Češka), srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 1998. u Tokiju (Japan) i Evropskom prvenstvu 1997. u Ajndhovenu (Holandija), bronzane medalje na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti (SAD), Svetskom Kupu šampiona 2001. u Tokiju (Japan), Svetskoj ligi 2002. u Belo Horizonteu (Brazil), Evropskom prvenstvu 1995. u Atini (Grčka) i 1999. u Beču (Austrija).
Pored reprezentacije Jugoslavije, čiji je prvi trener bio od 1995. do 2002, bio je prvi trener seniora Rusije u periodu 2005–2006. i prvi trener seniora Irana od 2007. do 2008.
Sa reprezentacijom Rusije osvojio je zlatnu medalju u Evropskoj ligi 2005. u Kazanju (Rusija), srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2005. u Rimu (Italija) i bronzanu medalju u Svetskoj ligi 2006. u Moskvi (Rusija).
U klupskoj karijeri, Zoran Gajić je osvojio 8 titula prvaka Jugoslavije, Grčke, Turske, Rusije i Azerbejdžana, i 3 titule pobednika Kupa Jugoslavije, Grčke i Turske.
Zoran Gajić je od 1989. do 1993. bio prvi trener Vojvodine iz Novog Sada, sa kojom je 1992. osvojio “duplu krunu”: Prvenstvo i Kup Jugoslavije, a 1993. drugu titulu prvaka Jugoslavije.
Od 1993. do 1995. bio je prvi trener grčkog Arisa iz Soluna. Dve godine zaredom, 1994. i 1995. bio je vicešampion Grčke, a 1995. i učesnik Finalnog turnira Kupa pobednika Kupova CEV.
Zoran Gajić je od 1995. do 1997. bio trener Oresitijade sa kojom je 1996. igrao na Finalnom turniru Kupa CEV, a 1997. bio vicešampion u prvenstvu i Kupu Grčke.
Od 1998. do 2000, Zoran Gajić je bio trener Olimpijakosa iz Pireja, sa kojim je 1999. osvojio prvenstvo i Kup Grčke, a 2000. još jednu titulu prvaka Grčke.
Trener Orestijade bio je od 2000. do 2001. sa kojom je zauzeo četvrto mesto u prvenstvu Grčke.
Zoran Gajić je od 2002. do 2004. bio trener turskog Arčelika iz Istanbula, sa kojim je 2003. osvojio titulu prvaka Turske i titulu pobednika Kupa Turske.
Zoran Gajić je u sezoni 2004–2005. osvojio titulu prvaka Rusije sa Belogorjem iz Belgoroda (do 30. januara 2005, kada je imenovan za selektora Rusije).
Od 2007. do 2009. bio je trener ruske Iskre iz Odincova, sa kojom je bio vicešampion Rusije 2007. i 2008. i vicešampion u Kupu Rusije 2008. i osvajač trećeg mesta na Finalnom turniru Lige šampiona 2009. u Pragu (Češka).
Zoran Gajić je bio trener ruskog Urala iz Ufe od 2009. do 2011.
Gajić je 2011. i 2012, a zatim i od 2014. trener azerbejdžanske Rabite iz Bakua sa kojom je ostvario najveći uspeh u istoriji kluba 2011, kada je postao klupski prvak sveta na Svetskom prvenstvu u Dohi (Katar). Gajić je sa Rabitom osvojio dve titule prvaka Azerbejdžana, 2012. i 2015.